Na asteroidu B612

Ma, mogu ja to sam

maliprinc | 19 Januar, 2016 20:23

I. je rođen u novembru 1995 godine, u Zrenjaninskoj bolnici. To je sve što se zna o njegovom poreklu. Odveden je u Dom K. gde je proveo svoje male i velike godine, u malim i velikim kolicima, dok nije došao u V. sa praznim dosijeom, jer „rođen je u Zrenjaninu“ je dovoljno. Da ga je donela roda, imao bi više informacija u dosijeu. Pisalo bi koja roda, kako ga je donela i gde ga je spustila. Kako je ta roda izgledala i da li se zadržala malo nakon što ga je spustila ili je otišla poslom dalje odmah. Možda bi čak i pisalo kakvo je vreme bilo taj dan, da li je padala kiša ili sneg i koliko je bilo hladno, ili ipak nije. U svakom slučaju, sa jedva dve rečenice u dosijeu došao je pričljiv, uvek nasmejan, uvek raspoložen dečak. „Dobro jutro! Kako ste?“ – uvek veseli pozdrav sa kraja stola u ćošku trpezarije. Kakav god odgovor dali njegov je uvek isti „O ja sam super, sve je super!“. Pomislili biste da laže, niko nije svaki dan super. Sem njega. Osmeh na licu, uvek prisutan čak i kad se sve drugo okolo raspada. On je dobro, njemu ne treba ništa, sve on može sam. Da namesti krevete, i opere sudove, prvi put, drugi put, treći put, da razmesti učionicu, da namesti igračke, da spakuje knjige, da složi jakne...

- „Jel ti treba pomoć I.? Pomogao bih ti, nije mi problem.“
- „Ne, ne, nikako. Nemoj ti da se mučiš, nije mi problem, mogu ja to sam!“

I onda spuca temperatura 40. I 41. I 42. I onda misliš da je kraj. I onda gledaš u taj osmeh, idalje prisutan, i pitaš se gde je ona roda sa početka priče. Siguran si da si poslao pismo tamo nekim odraslim ljudima koji se bave pismima i kojima je posao da to pismo daju drugim odraslim ljudima. Ili rodama. Ali rode nema. A nema ni odgovora. Ali ti sediš pored njega i već se nagađaš sa nekim od gore kako sad nije vreme, i nagađaš se i sa ženama u belom da ne želiš da izađeš iz sobe jer se nećeš razboleti, i nagađaš se sam sa sobom da nisi lud zbog prethodne rečenice. I onda se desi čudo. I I. ti ponovo otvara vrata kada dođeš, i ponovo viri iz poluotvorenog ormana dok viče „Ne treba mi pomoć, mogu ja to sam!“

E I. , ponekad mislim da si i sam sebe rodio, i to bi mogao sam. Znam.